Na poslednjoj AIESEC konferenciji slušao sam zanimljiv trening o marketingu i prodaji od strane P&G-a, gde je izneta zanimljiva brojka da je danas potrebno 117 prikazivanja reklame (makar u USA) da bi ista bila primećena, za razliku od 3 ili 4 prikazivanja tokom 50-ih i 60-ih. Televizija je odavno postala mass medij, i samim tim centralno mesto oglašavanja velikih igrača, ali postavlja se pitanje koliko je to oglašavanje finansijski opravdano. Ova brojka od 117 reklama verujem da je u našem slučaju znatno viša, obzirom na nepoštovanje zakona o oglašavanju, i čuvenim reklamnim blokovima od 10-30 minuta (verujem da je svima u Srbiji ovo poznato što je btw jedan od razloga zašto ne gledam TV). Koliko Vam treba novca u ovom slučaju da budete primećeni? Koliko procenata uloga u ovog oglašavanje je bačeno na nepripadnike naše ciljne grupe? Jednostavan odgovor: mnogo!
Postavlja se pitanje, zašto se onda ovoliko novca troši na TV oglašavanje? Nema baš neke jake alternative, TV je još uvek najdominantniji medij na našim prostorima, pogotovu kada su u pitanju proizvodi široke potrošnje, kao što je slučaj P&G-a. Sa druge strane Internet u nas, o čemu smo svi već toliko puta pisali, tek treba da doživi svojih 15 minuta slave, te očekujemo da će i on kao medij jednog dana pomutiti slavu TV-a (kao što je to slučaj u UK recimo), ili ćemo možda, ako pogledamo trenutni razvoj, tu stavku preskočiti i prepustiti dominaciju nečemu trećem što tek treba da dodje.
Inspiracija: DPT
